Dnevnici nehajnog Isusa Hamzića (41)

Seljački utisci zbog prenadanog izleta u bilo koji Famozni Velegrad, ili dva

1. Evo mi se noćas / aman, malo sere...

2. Jedina postmoderna prednost s kojom imaš mogućnost da zarasteš kad te izrodi par samoneodgojenih brdsko-bosanskih “jugoslovenskih muslimana”, koji su, mada su i od najdobronamjernijih, istovremeno i od čak toliko najnesretnijih da im se najobećavanije godine života “igrom sudbine” (a i za čiju tu igru, po neskromnom mišljenju ovog jednog od njihovih najžalosnijih nepobačaja, i nisu od najneodgovornijih), dakle toliko nesretnih da im se te nedočekane zlatne godine svačim izazvane preobrate u od najtragičnijih a pomenuto jugoslovensko prešvrlja u “Bošnjak”, a sve pod okolnostima koje, mada nisu ni od najiznenadnijih ni najneobjašnjivijih, sigurno nisu bile ni najneizbježnije – a to me jebo svako ako realno nisu ... mislim čini mi se, al otkud ja znam –  pa te, sve opet beskonačno i beskonačno najdobronamjernijim rodovsko-plemenskim pokušajima da te se uvjeri da si “musliman”, poneku ključnu godinu djetinjstva možda čak i ne odgoje ponajbolje, jedina prednost svega toga ovih dana, bar meni, koji po nekim uflekanim ogledalima (od kojih čarobnih, šmrc, više nije ostalo nijedno) i nisam od najsklonijih paradoskalno-naivnom, je romantična iluzija da možda može da mi se oprosti ako se nadam da sam na neki način relevantan da ponekad na tu temu ovako pomalo serem.

3. Previše muslimana u Beču.

4. Reklo mi je da živim u teorijama.

5. Teorija tinejdžera iz podzemlja: Nema više nigdje ništa za mene.

6. Tj. sve što sam nekad zamišljao da ima, još ima, i to kolko hoćeš, samo više ne mogu ni da zamislim da ja fizički učestvujem u tome. Npr. izlet u prirodu, šuma, šetalište, godišnji odmor, sladoled, kućni ljubimac, porodica, Ženka, ljubav. Jebiga hoćeš da zamišljaš, a to košta....

7. Treba mi velika rijeka u praktičnom pješačkom odstojanju od kreveta u životu (i avio-odstojanje s više presjedanja od svake zajednice u kojoj se zna za “Ramazan”).

8.  Naborane stare sujevjerne hadžije i nane zaslužuju oštar verbalni delikt i samo najnemilosrdnije nepoštovanje. (Jebo Vas Vaš Bukvalno Nepismeni Islam, Idioti!)

9.  Živim u mentalnoj ustanovi, a samo ja u vidokrugu nisam nimalo lud. (Ovo je spontano pobačena metafora za Kulturnog Dječaka u Ćilimom Zasratoj, da Neko-daleko-daleko (koja mi je, aman-aman, fakat od najnezaboravnijih, haman) ne pomisli da je fakat, ako nekad slučajno pročita.)

10. Imam dobru ideju za roman?

Jazbina, 7. juli (4/5 dobro)