Crtice iz Maršalove Ulice (20)

Subota popodne, naoblačilo se, čekam da počne kiša, hoće, neće, hoće, neće, haj reko neće, krenem do Dine na kafu, pokisnem, on mi tresne onu šoljicu na sto, tačno je baci, nikad mi neće bit jasno kako, baci je na sto sa tacne, tresne šoljica sa tanjirićem i šećerima i mlijekom i ne prospe se ništa, ne pita me ni što sam mokar ni ništa, donio sebi kamilicu, istiska onaj med, ko da je januar a ne juli jebo ga bog, i oblizuje prste i ne pita me ni otkud ja ni što sam mokar ni šta ima, kaže brate da si došo malo ranije da vidiš lika, dolazi oko jedanest i nešto, nigdje nikog, bilo još malo sunca u bašti, sjeda, ne liči ninašta lik, prilazim mu, kontam dal da ga otjeram, nema ovaj ni za kafu a kao uzeo lista jelovnik, taman kad sam prišo čuje se neka klasika, Betoven, Čajkovski, nešto, ti bi možda prepozno šta je, vadi telefon i javlja se, a ja bio zinuo il da ga pitam da naruči il da ga maršnem, još nisam bio odlučio, i javlja se desnom rukom, a lijevu digo i drži u zraku, kao da ga čekam, ja se naklonim, ne znam šta mi je bilo brate, kao naklonim se, vratiću se kasnije, valjda sam vidio nekad na nekom filmu pa potisnuo, a on cijelo vrijeme govori aha, aha, s pauzicama, pa kad sam se naklonio i krenuo nazad, tek tad me pogleda i maše mi rukom i namiguje da neće dugo, da ne idem, i ja ko levat stojim i čekam, i slušam šta priča, šta ću, kaže opet par puta aha, pa odjednom konačno a gdje si? ... u kojem dijelu grada brate ... pa pitaj nekog ... kako nema ... dobro onda pogledaj, razgledaj malo jebo te bog, imal koja zgrada, lokal, reklama ... visoka, mala, šarena, staklena, betonska, market, bilo šta brate ... ah ... aha ... zeleni ... i javor preko puta, jel? ... drvo brate, drvo ... ako ima žuta klu ... jel? ... moguće da su je ofarbali, to je to uglavnom ... dobro ... okreni se onda ulijevo, nek ti bude drvo desno a market lijevo, pa ideš pravo ... pređeš ulicu ... jest ... onda desno trotoarom do prvog skretanja lijevo ... imaš tu tri bašte, vidjećeš suncobrane ... jest ... idi u treći, zadnji brate ... jest ... samo nemoj u tu baštu ispred, uđi unutra, pa prođeš kroz restoran, ima s druge strane izlaz u drugu baštu, ta je bolja ... aha ... aha ... pa vidi, pitaj ga prvo jel Behka u smjeni ... valjda je bila prešla negdje, možda se vratila ... ako ne bude probaj ga pitat znal gdje radi sad, imamo neke neraščišćene račune, ako treba daj mu šta para, daću ti ja ... jest ... ma pito sam brate govore mi da ne znaju ništa, laže gamad, nema gorih ljudi od kon ... aha ... možda nije nikad ni otišla nigdje, krije se kurva ... što brate? ... boli te kurac ... dobro ... uglavnom tako ... ako bude Behka u smjeni uzmi gulaš brate ... aha ... nije ... ako ne bude Behke probaj to od teletine što imaju, bilo šta, nekad ne bude ni Zokino loše ... dobro ... aha ... ma nemoj? ... dobro brate, da ne dužimo, čeka me momak ... pa mi javi za Behku ako saznaš šta ... dobro ... čujemo se ... čuvaj se ... i prekine konačno i pokazuje mi onaj najskuplji biftek u jelovniku brate, smije se, govori izvini, donesi to i nabacajte salate najbolje što ima, ako je svježe, ako nije nemoj ništa, i hoće flašu vina brate, ja ga gledam, sav izgužvan, majica iznosana, kragna se razvalila oko vrata, farmerice ulojene, dole neke poderane starke, kontam koga ovaj jebe, al haj reko boli me kurac, odem, odnesem mu vino i čašu i sve, stavim račun pod pepeljaru i pogledam ga još jednom, opet nešto priča na telefon i smije se i namiguje, odem na šank i zapalim i gledam ga, kad je bila hrana odnesem i to, serviram, kad samo što sam se vratio i sjeo opet za šank, dolazi neka manekenka, da vidiš pičke brate, crvena kosa, noge dva metra, malo niža od tebe brate, pozdravljaju se, on joj nešto priča a ona se valja od smijeha, levat ni ne ustaje, ne znam ni jel joj glavom pokazo da sjedne, ona sjeda, skida jaknicu, bilo se nešto počelo oblačit, al baš tad opet probije sunce, da vidiš sisa brate, jedva sam se skoncentriso da zapamtim šta će naručit, malo joj bilo neugodno kad sam došo, ovaj žvaće ovamo, zado se, boli ga kurac, ona valjda očekivala da je on pita šta će, kad je vidjela da neće smije se i naruči prirodni od narandže, donesem i to, i kad sam donio ona se opet nešto valja od smijeha, on već pojeo jebo majku koji je to konj, oblizuje se i pije vino, vidim na stolu onaj neki diktafon, skontam neki intervju, ništa odem opet za šank i gledam, sad mi zanimljivo pravo, kontam koji je on kurac da daje intervju, ne liči ninašta brate, vjeruj mi, možda malo na Manćinija, u jednom trenutku kad me pogledo nekako me podsjetio na njega, nebitno, gledam ja njih, vidi se to puca flert, ona mu se nabacuje, ona onakva pička, a on nikakav, još stariji petnest godina od nje minimalno, ona se njemu nabacuje čovječe, a on hladnokrvan, kao boli ga kurac, ne bi je jebo ni da mu plati, i to, tek tad sam počeo da ga poštujem, samo nešto polako priča, faca mrtva ozbiljna, a ova se ovamo valja, zacrvenila se po vratu i prsima, kad odjednom brate, frajer prvo pali sebi cigaru, pa njoj, gleda u mene i maše, vadi dvjesta maraka, kaže naplati sve, namiguje joj, oboje se valjaju od smijeha, štaću nemam sitno, rastrčim se po ulici da razbijem, nema niko, na kraju nađem tek kod Đimija na pijaci, trk nazad, kad prazan sto, prvo kontam izlevatili me, al kurac, osto mi sav kusur, nema logike, pa kontam da nije tolika budala da ostavi toliki bakšiš, trzne me opet Betoven, zvoni mu telefon na stolu, vidim opet i njene cigare i diktafon, kontam koji je ovo kurac, kad izlaze brate iz vecea, prvo ona, oblizuje se brate isto ko one kurve na pornićima kad im svrše u usta, i ono malim prstom nešto oko usne, sve, Alaha mi, kad eto i njega, jebo majku zakopčava farmerice i smije se, prilazi, gleda me u oči, ja mu dajem kusur, nije ni pogledo, daje mi cenera i govori hvala dečko, vidimo se, ja se smijem i kontam bil mu reko jel bilo dobro, haha, bio bi dobar fazon, al kontam ko zna koja je to budala, bolje da šutim, i ništa, ode da se javi na telefon, pokupe se, pozdrave se, svako na svoju stranu, maloprije odoše brate, šteta što nisi malo ranije, da vidiš.