Sve o Seci Aleksić!

Uzbuđuje me što konačno zvanično puštam u rad svoj novi blog!

Na ovom ćete imati priliku da uživate u ovakvim isječcima iz mog tvrdo kuhanog dnevnika...

• • •

Sanjao sam da perem suđe, a onda sam se probudio, zapalio cigaru, i sve što sam imao kad sam otvorio oči je ostalo prljavo kao i prije.

Trebala mi je samo jedna iskoristiva šolja za kafu. Bez gledanja sam znao da ih je tri-četiri već mjesecima zatrpano gomilom odjeće i ponuda iz raznih kladionica na stolu, i da su se toliko skorile da bi mi trebalo malo dinamita da ih operem. Ipak sam pogledao. Na ivici stola virila je crvena sa odlomljenom ručkom. Tek što sam se ponadao da mi se posrećilo, primijetio sam da tamo nešto zelenkasto viri i iz nje. Prišao sam da pogledam bolje. Bio je to neki kaktus koji je nikao u njoj. Pomislio sam da možda i neki lešinarčić danju strpljivo čuči na njemu i gleda me dok spavam. Neka ga. Baciću ga ako procvjeta.

Pogledao sam prema gomili na sudoperu. Nije bilo šanse da iskopam bilo šta iskoristivo iz nje. Stajao sam tako tridesetak sekundi na sred sobe i buljio u gomilu prljavog suđa. Onda sam sjeo, zapalio cigaru, i nastavio da buljim.

A onda, samo petnaestak minuta poslije, znak od boga. Kroz uzak procjep otprilike u sredini gomile, bljesnuo je žuti lončić na tačkice zatrpan duboko. Neobično, odmah sam se sjetio otkud mi i čime je svojevremeno isprljan, i da je vrlo moguće da bi mogao da ga koristim nekoliko dana ako ga samo malo začas isperem.

Smislio sam strategiju sklanjanja minimalnog broja tanjira, čaša, šerpi i tava iznad i ustao da ga iskopam. Napokon sam ga dohvatio, i dok sam ga dizao osjetio sam da ipak nije tako prazan kao što sam se nadao. Bilo je jasno da je u njemu nešto čvrsto što neće moći tako lako da se opere. Pogledao sam u lončić i trebalo mi je malo vremena da se saberem i razaznam šta se to sve nalazi unutra.

Bilo je to neko misteriozno zelenkasto biće, nalik na kornjaču, samo sa ogromnim ljigavim tumorom umjesto oklopa na leđima. Izgledalo je kao da je mrtvo, ali sam odlučio da se uvjerim ugasivši cigaru na njemu. Tumor se naglo zgrčio na dodir užarenog opuška, i u sredini mu se odjednom širom otvorilo prekrasno plavo oko!

Usrao sam se od straha, ali sam reagovao životinjski brzo. Instiktivno sam ispustio šolju, i odmah zgazio biće koje se na podu iskotrljalo iz šolje i počelo da puže prema sigurnom utočištu ispod kauča. Hvala bogu što mi je u cijelom stanu linoleum, i što spavam u patikama!

Osjetio sam kako se razlijepilo pod nogom čim sam skočio na njega. Ubio sam ga, sigurno. Zapalio sam cigaru, dobro utrljao ostatke bića u pod i nekoliko puta se cijelom težinom naljuljao na ubitačnu nogu, pa sam je tek onda sklonio.

Na podu se otkrila prilično zanimljiva mrlja. Na zeleno-smeđoj pozadini razlijepljeni bijeli, plavičasti i roze ostaci oka formirali su nevjerovatnu šaru. Nešto je pisalo, i to na arapskom. ‘Alah’, pretpostavio sam. A pošto ne znam arapski i nemam mobitel s kamerom, ostalo mi je samo da precrtam mrlju i uporedim sa raznim arapskim natpisima na internetu.

Sjurio sam do najbliže kladionice da uzmem ponudu i ukradem olovku. U povratku, u bespomoćno sporoj vožnji u liftu ka gore, pomislio sam da bi nešto moglo da ga oliže sa poda dok me nema i oblio me hladan znoj.

Imao sam sreće. Mrlja je stajala netaknuta na istom mjestu na kojem sam to usmrtio. Sjeo sam na kauč, zapalio cigaru i počeo da skiciram mrlju. Onda sam se sjetio lončića i da nisam popio kafu. Na sreću, bio je u vidljivom ćošku sobe. A i pad ga je istresao prilično dobro na pod, pa je bio toliko čist da nisam morao ni da ga saperem kako bi iz njega popio kafu. Odmah sam je napravio i vratio se da završim sa crtanjem.

Na internetu nisam imao sreće. Definitivno nije ‘Alah’. A ne liči ni na ostale poznatije stvari. Dok sam tražio, zapitao sam se koliko bi me koštalo da otputujem u Saudijsku Arabiju na nekoliko dana i saznam, a onda i koliko li je komplikovana procedura i kakvi su uslovi emigriranja i dobijanja trajne boravišne dozvole a eventualno i državljanstva tamo. Zainteresovan, počeo sam da tražim informacije o tome, pa mi je dosadilo i odlučio sam da se vratim kući.

Kod kuće, većina mrlje više nije bila na podu. Neko ili nešto je olizalo. Dovoljno da ga ja ne stružem, a ako bude sreće da uskoro i ne zasmrdi. Zapalio sam cigaru, bacio se na kauč da odspavam malo, i kratko razmišljao o lokalnom imamu koji možda zna arapski i kako bi danas bilo baš super da se ne ljuti i da me nije stavio na listu lokalnih islamofoba na ulazu u džamiju jer potičem iz bošnjačke porodice a nikad nisam otišao na džumu.

 • • •

Pored dnevnika, obradovaću vas uvijek i kad nađem na internetu bilo šta bolje od seksa, kao naprimjer ovo...

Stoga - velikodušnost!

Osim toga, tu je i nova vrsta okvira, ili popularno goblena, za avatare u komentarima. Da viš jesu super!