Ala vrijeme leti ... (x)
Jebiga, nema se vremena, život se sveo na totalne gluposti, preživljavanje, praktično, odraslo, sve-sve ... Čak sam prestao i da pušim – (osim ovako, kad pijem) – štaćeš?
Pratio američke izbore, dobi Tramp, jebo majku, sam protiv svih. Navijao sam za njega, samo zbog medija, NY Times ko dnevni avaz jbtB, možda je uvijek bilo, no meni je tek sad postalo očigledno, i nek je to izgubilo, pa šta god se dešavalo dalje....
Krevet-poso-krevet, jebiga sve se stislo u taj robotski odnos, dobio ponudu da radim u Minhenu za solidne pare, prihvatio, sad još samo da se završi viza, koja možda i ne bude jer te poslove rade ljudi s diplomama a ja napustio pa nemam, boli mene kurac za diplome, i to....
Zaboravljam Keti, devedeset devet posto, ostalo samo još ono jedan da prevalim, pa biće i to, kad-tad ... Ne čitam, ne pišem, ne stvaram ništa, jebga nemam kad.
Pogledao par predstava, presjedio nekoliko sati po kafama s ljudima i shvatio da sam dosadan, nemam više ništa da kažem nikom, što je bilo bilo je, sad smo veliki i vraćamo kredite i tačka.
U Evropi predviđam haos i rat protiv islamskih muslimana i i tu navijam za kršćanske pičke, naravno, mada ni sam nisam i nikad nisam bio jedan od njih.
Što se zaljubljivanja tiče, mislim da (nikad) više nema šanse, što je bilo bilo je, no sve je to za ljude, zar ne?
Ritam je tajming, a tajming je sve, ne?
Jazbina, 12. novembar (pola dobro, pola loše, otprilike)
0 komentara
Post a Comment