Dnevnici nehajnog Isusa Hamzića (9)

Bio sam malo nervozan jer dugo nisam pušio travu, pa još kad smo krenuli u kafanu i M. počela da se krevelji, kao već je puknulo, a mene još ni da takne, naljutim se ko malo dijete, šta se praviš da ti je dobro kad znam da ti je ko i meni, bezveze, dođemo na najosvjetljeniju raskrsnuci i krene da stigne i mene, i kad smo sjeli u Kafanu da naručimo kafu. Izgleda da je Kafana ipak samo šarmantno uređen kvartovski kafić, za lokalnu raju, nizgled-boemski a svi zastanu u pola gutljaja kad se pojavi neko novi, gledaju i kontaju koji si ti kurac i najviše im pokvari dan samo kad se na nekom novom s ulaza vidi da ga uopšte ne interesuje slažu li mu se čizme i džemper, pa sjedneš u ćošak i osjećaš se ko govno, ako nisi napušeni pjesnik, a kad si napušen i pjesnik boli te kurac, svejedno. Samo mi je žao što nam je neki pijanica već sjedio kod Pabla za stolom, i još mu okrenuo leđa, kakav gad, pa M. večeras ipak nije bila u prilici da ga upozna.

Između ostalog:

I.H.: ... relativno – objektivno – subjektivno.
M.: Rel-lativno ... ob ...
I.H.: Ob-jektivno ...
M.: Sub ...
M. i I.H.: ...jektivno!
M.: ...
I.H.: Tako da je on ipak malo objektivniji ... apsolutno ...
M.: ... a-li ko je on? Ko su oni?
I.H.: Pa – mi ...
M.: Ko ste viii?
I.H.: ...
M.: ...
I.H.: P-a... ja ...
M.: HA-HA-HA!
I.H.: Jest ... umjetnost nije matematika ... ali je istina … tako je tačna!
M.: ... ali to nije ... ne može se dokazati na-u-čno!
I.H.: Nema potrebe da se dokazuje ... vidi se ... to je očigledno.
M.: KO! KAKO!
I.H.: Lijepo ... lijepo je ...
M.: Šta je lijepo?!
I.H.: Pa istina ... istina je ljepota ...
M.: ...
I.H.: ... a ljepota ... je istina.
M.: HA-HA-HA!
I.H.: ...
M.: ...
I.H.:...
M.: ...
I.H.: (u sebi) Pisanje je kad imaš priču da ispričaš pa pišeš, a ne kad pišeš pa imaš da ispričaš priču! (pa glasno) Jebi me, ja sam sila pisac!
M.: HA-HA-HA!

Još smo svratili u pekaru po pecivo s eurokremom, neko s mercedesom nije krenuo čim se upalilo zeleno pa su mu odma zasvirali ovi iza, a meni se učinilo kad sam pogledao u mercedes da vidim ko vozi da je Nikola Đuričko, završava poruku na telefonu i ljuto diže ruke i kreće i ja mu sa usana čitam: Maidi upizdu materinu kotejebe!

Kad smo došli kući najviše mi se svidjela ova pjesma: