1.12.16

Crtice iz Maršalove Ulice (41)

ili

Neočekivano ljubavno pisamce iz Zmajeve ulice (jedno ko nijedno, pa šta?)


Šumskoj Vili,
Slijepa Kafkina b.b.
(kod kante za smeće 
na samom kraju),
Vrlo Važan Grad


Draga Šumska,

Znaš da sam lijen i da ti nisam pisao ranije i zato što sam čekao da prvo ti nešto napišeš meni, pa nema šta sad da ti se nešto kao kulturno izvinjavam, znaš.

Jebiga, nit te volim nit su labudovi, šta li tebi uostalom uopšte znači to “volim”, možda se još samo to zapitam u usamljenim trenucima kad slučajno zaboravim da ni u vrlo važnim gradovima ništa nikad nije imalo nimalo smisla, samo zvuk i nešto našvrljano, recimo da je moglo sigurno da bude i “krompir” s tim istim značenjem, pa da izaziva sve te iste drugačije asocijacije kod svakog kad se izgovori ili zamisli, onda bolje da se uopšte i  ne izgovara ni zamišlja kad je tako beskonačno beznačajno, tj. bezveze. A možda sam samo umoran od zamišljanja, jednom sam bio baš tako zamišljen do jaja, i ta misteriozna s očima mi isto nikad nije pisala ništa na tu temu, kao ni ti, to vam je nešto zajedničko, gle.

Osim toga, samo je jedan način da saznaš da li ti se živi s nekim, a to je da probaš da živiš sa njom, što je valjda bezizlazno komplikovano kad ste udaljeni nasumičnim šumama s različitih strana zaraslih seljačkih brana, pa odustaneš i zamisliš da si bespomoćna kad nemaš ni najmanje šanse.

Sigurno se još nismo upoznali, a možda i nećemo nikad, pa samo da dodam i to da sam uz sve neobjašnjeno još i od onih pjesnički nepopularnog mišljenja da je biologija sve, a sve je najmanje život a najviše smrt, kad razmisliš, za svaki slučaj.

“Uprkos svemu tome”, još se proba da živi s tobom tvom


Davoru

(Pa šta?)



25.11.16

Nešto malo blesavo

12.11.16

Dnevnici dosadnog Isusa Hamzića (43)

Ala vrijeme leti ... (x)

Jebiga, nema se vremena, život se sveo na totalne gluposti, preživljavanje, praktično, odraslo, sve-sve ... Čak sam prestao i da pušim – (osim ovako, kad pijem) –  štaćeš?

Pratio američke izbore, dobi Tramp, jebo majku, sam protiv svih. Navijao sam za njega, samo zbog medija, NY Times ko dnevni avaz jbtB, možda je uvijek bilo, no meni je tek sad postalo očigledno, i nek je to izgubilo, pa šta god se dešavalo dalje....

Krevet-poso-krevet, jebiga sve se stislo u taj robotski odnos, dobio ponudu da radim u Minhenu za solidne pare, prihvatio, sad još samo da se završi viza, koja možda i ne bude jer te poslove rade ljudi s diplomama a ja napustio pa nemam, boli mene kurac za diplome, i to....

Zaboravljam Keti, devedeset devet posto, ostalo samo još ono jedan da prevalim, pa biće i to, kad-tad ... Ne čitam, ne pišem, ne stvaram ništa, jebga nemam kad.

Pogledao par predstava, presjedio nekoliko sati po kafama s ljudima i shvatio da sam dosadan, nemam više ništa da kažem nikom, što je bilo bilo je, sad smo veliki i vraćamo kredite i tačka.

U Evropi predviđam haos i rat protiv islamskih muslimana i i tu navijam za kršćanske pičke, naravno, mada ni sam nisam i nikad nisam bio jedan od njih.

Što se zaljubljivanja tiče, mislim da (nikad) više nema šanse, što je bilo bilo je, no sve je to za ljude, zar ne?

Ritam je tajming, a tajming je sve, ne?

Jazbina, 12. novembar (pola dobro, pola loše, otprilike)