Dnevnici nehajnog Isusa Hamzića (42)

Nekad pretprošle sedmice izašao malo kasnije s posla, oko devet ... prvi put po mraku od proljeća ... i bio je neki zajeban mrak, hladan, a i sve svjetiljke kroz tunele i prolaze i niz stepeništa između okolnih zgradica do stanice ... ko da se sunce zauvijek ugasilo i samo one gole ostale da suptilno naglase vlažan horor....

Ljeto prošlo najbrže u životu i jesen mi opet kvari raspoloženje ... sve je hladno i miriše na neispunjene želje i cikluse i uzaludne naivne nade i nesretan kraj ... Ala vrijeme leti i liječi, osim onih zadnjih par dana avgusta, kad je stalo, pa se vraćalo unazad godinu po godinu svaki dan, sve do kraja avgusta 2012., koji je onda opet trajao samo jednu neprežaljenu noć, pa se sve nastavilo po starom, sve do preksinoć, kad je jubilarno-zvanično-robot opet sanjao električnu Keti, kao i sinoć, bizarno bezazlen san bez razloga i uopšte mi se ne anlizira samo zato što već znam a ne želim da znam kakav je kraj.

Nikad mi se nije ni pravila kuća, isto sve do prije neki dan. Čujem da se prodaje jedna stara drvena u Selu koja mi je uvijek bila najljepša na najljepšem mjestu, pa našvrljam neku ideju na papir i sad mi se zadužuje sto hiljada samo da to kupim i doradim da vidim kako bi ispalo kad bi se fakat napravilo sve tako kako hoću. Pa opet, koji će mi kurac kuća kad mi propada neispunjen i ovaj minijaturni samački stan....

Mrzim M., dabogda crkla....

Ideja za aplikaciju: dodaješ neprijatelje umjesto prijatelja, i dobiješ notifikaciju kad imaju loš dan. Radiš nešto bezveze po kući, peglaš, čistiš radijatore, tražiš garanciju za crknutu mikrovalnu, znaš da je u nekoj od kutija al nemaš pojma u kojoj, pa listaš sve jedan po jedan račun i prisjećaš se kad si šta plaćao i kako ti je tad bilo naivno u životu, izgubio pojam o vremenu, na nekom bizarnom devetom nebu, kad odjednom nježno kling-klang, pogledaš telefon, kaže: Taj i taj upravo ima najiritantniji nepresušan proljev u životu, ko ono prije pet godina kad si imao ti. Ili: Ta i ta je upravo krenula na desetosatno putovanje krcatim autobusom a kraj nje sjela nakisla baba-ciganka i odmotala faširani burek. Ili: Ta i ta je upravo otpuštena jer je zajebala neki projekat i još joj šefica koju ne podnosi jer joj zavidi na životu i jer je treći put trudna, a ista Ta i ta pokušava da zatrudni godinama a nikako ne može pa ne može, povratila po njoj dok je otpuštala i samo se nasmijala kad je završila sa povraćanjem i rekla joj samo ups izvini molim te trudna sam....  I slično ....

Jazbina, 22. septembar (75% dobro)

Nešto malo neizostavno