Hvala dragom alahu

Prije svega, hvala alahu što odlaže u džehenem sve hajvane koji mu napišu ime malim slovom, ili naprimjer još gore samo s jednim l (mislim, ko zna, možda na nekim skandinavskim jezicima ima smisla i s jednim, al očigledno je da se na bosanskom alah s jednim l i allah s dva l i izgovaraju i čitaju i pišu i misle i znače dvije skroz suprotne stvari, što je svako ko je ovu rečenicu čitao ispočetka već mogao da primijeti i sam, kao uostalom i muhamed i džuma i selam alejkum i kuran i hadž) ... U jebote ... jel moguće da sam zaboravio da napišem alejhiselam i dželešanuhu poslije muhamed i alah? A šta ako sam pomislio a nisam napisao?! Sranje! Uostalom, nema veze, ko ga, tobejarabi, jebe ... Nego nešto sam počeo ...

A ... ja, jest jest, ovo mi leži na srcu ovih dana i moram da kažem: hvala dragom alahu što mog Mahira još nije zavezalo za radijator u školi pa mu guralo oklagiju u pubertetski pakaš pred svima da elitni mangupi malo zabave elitne princeze, pa još nedo bog da mu se svi onako smiju i da ga izbjegavaju jer je povučen jer je sramota i šta će narod reć sve dok ne skoči s desetog sprata pa zato postane poznat u cijelom sarajevu sve od vijećnice pa do vrela bosne prkosne toliko da i sva raja i vascijeli papak bude potresen, čak do te mjere da lajkuje jedno drugom statuse o Mahiru i nudi vlastite “Ja ne mogu da vjerujem da se to dešava u Sarajevu” komentare, sve dirljivije od dirljivijeg, jebo majku tačno se vidi po komentarima na internetu kad se desi ovako nešto kolko smo dobri i velikodušni ljudi, štonosekaže merhametli, al opet hvala alahu što se dešava ovako rijetko i sve rjeđe i rjeđe, a i svaki put kad se desilo dosad – bojim se da se ponavljam al opet hvala samo alahu i alahu – još se nikad nije desilo ni mom Mahiru ni mojoj Sebiji ni, nemam pojma, eto recimo – meni. Ne, hvala alahu, moj Mahir ima sve petice u prvoj osnovnoj i drugo mjesto na opštinskom iz informatike, i najbolje drugove i drugarice i nauku i vjeronauku i fizičko i psihičko i tople zimske čizmice i kaputić, ljubi Babo. Da je alah bogdom dao da bude prvo (iz informatike), al nema veze, daće akobogda na kantonalnom, inšalah ve rahmetulah ve berekjatuhu ala razola alejkumu selam! Ima i curu, lijepa mršava visoka, med medova, Ja bolje i pametnije i ljepše djevojčice nisam upozno u životu (a bio sam po dvaput i u istanbulu i u meci i u medini! na hadžu! što govori mnogo!) – hvala alahu koji mu je posla, mom Mahiru i samo njemu a ne nikom drugom! (Dakle hvala alahu što mnogi zbog Mahira nemaju tako lijepu i pametnu i dobru curu!)

A jebalo majku, kad smo već kod te njegove cure, pa samo što je prohodalo a malo mu cvaja svaki dan da je voda po kafićima na halal emiratske šiše i bošnjačke sokove od žare i zove ko sva kulturna djeca. Jesam ga odgojio, ne kažem ja, al zahvaljujući samo dobroj volji našeg i vašeg jednog i jedinog stvoritelja koji sve zna i sve može i sve odlučuje – dakle alaha! – mom Mahiru se još nije desilo ni da se osvrne u tramvaju kad ne treba prema kome se ne smije ko papčina koja je prvi put u životu “unišla” u tramvaj pa ne zna kad ne treba i prema kome se ne smije, pa da mu se, nedo mi dragi bog, nešto desi, na primjer ... nemam pojma, jel ono bilo da su zaklali noževima onog nekog malog nekad prije pešest godina, jebiga zaboravljam, čini mi se da se zvao Danis, Denis ... Haj nek bude Denis, ko ga jebe, poslužiće da završim započetu Misao ... Sjećam se kad sam čuo za to, kako mi je bilo žao djeteta i kako sam bio ljut i kako mi je samo vjera u dragog alaha i njegovu pravednost i na ovom i na onom svijetu pomogla da imam izgovor da ne poduzmem ništa. I evo sad se sjećam, a i to sam zaboravio, da sam tih dana mnogo razmišljao o njegovim roditeljima, i kako bi Sebiji i meni bilo da ostanemo bez našeg Mahira, jebo onda i život i pravdu i na ovom i na onom svijetu ... dobro eto možda na onom, mislim sigurno, inšalah, sto posto, naravno. A žao mi je te žene i jer nije muslimanka, mislim pretpostavljam po imenima, a ni mali onda sigurno nije bio, onda su jebani i na onom svijetu oboje ... Al možda i nisu, samo alah zna, i, dakle, u svakom slučaju, i meni najvažnije od svega, hvala stvoritelju svih svjetova što mi je dao sabura i pameti i dobar džemat i snagu da Ja odgojim svog Mahira tako da se mojim Mahiru i Sebiji, a naravno najviše meni, opet uz alahovu nezaobilaznu pomoć, još nije desilo ništa ni slično. (Dakle hvala alahu što se, da se ne bi desilo nama, desilo onim Mahiru i Denisu i njihovim mamama i svim pregaženim pješacima na pješačkim prelazma i svim ubijenim bebama u porodilištima i njihovim mamama i mamama svih ostalih kojim se desilo i kojim se dešava svaki dan i ako se ne objavi na klixu i na federalnoj televiziji, i dešavaće se ako bog da, pa između svih ostalih gradova i sela, i u Sarajevu.)

Ima se, hvala alahu, može se, taman toliko da mu odvojim za džeparac svaki dan, oko cvaje, i za čizmice i jaknicu i telefončinu i školski pribor i pribor za pecanje, nekad odemo zajedno i bude nam super, baš se zbližimo i neka toplina mi oko srca kad ga gledam kako stalno nešto tipka na onom telefonu i bulji onim okicama, ljubi Babo sina svog, hvala bogu! Ono nije da ne može bolje, Ja sam prvi toga svjestan, pa i Sebija i ja imamo samo obične poslove, ja u bh telecomu, ona u elektroprivredi, hvala dragom alahu, pa ipak ga molim da nam da snage i pameti i znanja i da nam Šefik (hvala dragom alahu na Šefiku!) završi ono što nam je obećeno pa da konačno i mi uznapredujemo s platama bar još po malo, zbog Mahira, nekad mi bude sve neka tuga oko srca kad mi prepričava kako su mu drugovi pričali šta su radili na skijanju u švicarskoj, pa ih kao ismijava što se toliko lože i bezveze troše pare na švicarsku kad ima Bjelašnica, ljubi ga babo kako se pravi da je skroman i da on ne bi u švicarsku da može, a ja znam da bi jer znam po sebi i znam da smo isti, kakav Babo, takav sin, hvala bogu! Ali alah je svemoguć i on sve zna, pa kad vidim opet kako većina ljudi nema ni ovo što smo mi ostvarili mogu samo reći: hvala dragom alahu na svemu! (Dakle hvala dragom alahu što većina ljudi nema, i molim ga da nam da da ko ima manje od nas ima još manje, a ko ima više da mu malo smanji a nama poveća jer nije fer.)

Jebote, hvala dragom alahu na klixu! Hvala dragom alahu što sam se rodio i odrastao i odgojio svog Mahira u kombinaciji sredine i vremena u kojoj su najveće šanse da u glavi imam opširne teorije o tome šta tačno znače, šta možda, a šta bi mnogi (a mnogi mogu samo da mi ga popuše) samo voljeli da ja mislim da znače sklopovi: “Dejtonski mirovni sporazum”, “Milorad Dodik”, “Bakir Izetbegović”, “Krsna slava RS-a”, “Vlada Federacije BiH”, “Dragan Čović”, “Istočni i Zapadni Mostar”, “Vojislav Šešelj”, “Aleksandar Vučić”, “Sejdić-Finci”, pa čak i jebeni “pipo”, “commmie_marshal”, “Kolinda Grabar-Kitarević”, i slični, da ne nabrajam dalje, a najmanje: “ljubav”. Mada, hvala alahu, ja sam siguran da tačno znam šta je i to, i to toliko da se nikad ni najkraće ne zamislim da, jebote, možda i ne znam. I hvala dragom alahu što, rodivši se u uglavnom u istom tom krugu od sto-dvjesto kilometara, mada svako u svoje vrijeme, koje je jebiga u ovoj sredini opet manje-više uvijek bilo i ostaće isto, i moji preci i ja i moj Mahir pa i njegovi potomci, ako bog da, imali su i imao sam i još imam i imaće mogućnost kad porastu da budu šta god hoće: ili doktor na štelu ili nepismen inžinjer ili pop ili hodža ili časna sestra ili bula ili konobar ili komercijalni “umjetnik” ili pjevač ili pjevačica ili profesionalno-amaterski glumac ili paklena medicinska sestra ili zubarski tehničar ili trgovac ili šumar ili pravnik (šta god to značilo) ili zidar ili električar ili učitelj ili nastavnik ili profesor ili asistent ili šalteruša ili automehaničar ili vulkanizer ili političar ili “ubleha” ili dijaspora, a samo je jedan alah i samo je on svemoguć i sve zna pa vjerovatno i još jednu-eventualno-dvije stvari kojima u ovoj sredini neko može da se bavi kad poraste, možda.

E hvala dragom alahu i na dijaspori! Hvala mu što su se djeca razbježala na sve strane ko isprepadani zečevi iz međuseoskog požara da nađu što-dalje-to-bolje neke nove rupe i da se više nikad ne vrate osim eventualno za bajrame i svakodnevno na klix, i evo duplo veliko đambo hvala alahu na klixu što im je bar to ostalo da prate na telefonima ukorak s vremenom inicijale na crnoj hronici i da spavaju mirno sve dok, nedo im bog, al jebiga ipak kad-tad, kad bog da, ne bude neko njihov.

Hvala svemogućem alahu na komšijama srbima i hrvatima, koji, svako za sebe, slično i više imaju da zahvaljuju svojim bogovima i svecima (hvala alahu što mi nemamo svece! ko bi popamtio i to...) na svemu. (Mada džabe se oni zahvaljuju i mole tamo nekom izmišljenom kad se zna da je bog jedan i kako se zove i sa koliko l se piše, lol.)

Hvala dragom alahu što se ne gasi i UKCS!

I kad malo bolje razmislim, ipak hvala dragom alahu i na bezviznom režimu za zemlje šengena, tj. bio bih mu još zahvalniji da nam se nekako namjerila bar jedna putovnica u familiji, za ostale bi onda lako, al to bi opet najvjerovatnije podrazumijevalo i to da je moja Sebija i/ili, nedo bog, ja, pogrešno odgojena kao katolik, što bi u svakom slučaju za sve nas značilo samo jedno: džehenem. Onda nema veze, hvala dragom alahu na bezviznom režimu, ako ništa, kao što rekoh, jer kako se stvari kreću u ovoj sredini javašluk i primitivizam (hvala dragom alahu na nama koji nismo takvi!) preovladavaju sve više i ozbiljno razmišljam da pokupim svoje Mahira i Sebiju i da se ispalim kod tetke u Frankfurt, ionako je i tamo sad sve više džamija i muslimana i bošnjaka, hvala svemogućem alahu (dakle hvala svemogućem alahu na ratovima u pustinjama i stepama i prašumama gdje je najviše muslimana), pa što nas bude više sve će nam bit lakše da postepeno i njima tamo, malo-pomalo, poistiha i natenane, saburli štonosekaže, pokažemo i objasnimo šta je to sevap, a šta haram, da sazna i evropa za naš merhametluk i bosanski merak! Ako bog da, inšalah, el fatiha!